Bio sam slep od ljubavi i nisam prozreo njenu igru

0
1501

Nikada nisam uspeo da se naviknem na Berlin iako je tamo bio ceo moj život: roditelji, prijatelji, posao… Radim kao pedijatar na klinici a, kao i svakog drugog slobodnog i mladog doktora, i mene su neudate medicinske sestre obasipale pažnjom.

Međutim, želeo sam našu devojku, “jednu malu garavu”. Ana, za kojom sam tog leta u Kotoru glavu izgubio, bila je baš takva.

Godine prolaze, a praznina ostaje. Boli i nikada neće proći…

Kotor je bio obasjan suncem i obojen najlepšim bojama leta. Od svojih prijatelja slušao sam o lepoti tog grada i tada sam se uverio da nisu preterivali, da je ovo zaista raj na zemlji. Uživao sam u gužvi, u žagoru prolaznika, u dečjem smehu, u šarenilu na tezgama. Prijao mi je sveži, slankasti vazduh i pogled na beskrajno plavo prostranstvo.

Nastavak na sledecoj strani….

Nema komentara

Komentiraj