LJUBAVNA PRIČA: Zamalo da se udam za ženskaroša

0
1903

Iako me je Stevanka, bivša devojka mog verenika Željka, upozorila na to da on nikada nijednoj devojci nije bio veran, odlučila sam da to zanemarim i da se udam za njega. Slepo sam mu verovala. Na dan našeg venčanja, u želji da ga iznenadim, otišla sam do njegovog stana koji je uskoro trebalo da postane naše ljubavno gnezdo a tamo… Zatekla sam svog verenika u Lenkinom zagrljaju

 

Padala je sitna kiša, žurila sam držeći u jednoj ruci kišobran a u drugoj tašnu. Probijala sam se kroz gužvu hodajući bliže zgradama da me automobili ne bi isprskali. Glava mi je bila prepuna misli o prestojećem venčanju, o gostima koje treba pozvati i o hiljadu važnih sitnica.

Gotovo sam naletela na nepoznatu, mladu ženu pod kišobranom.
– Izvinite – promrmljala sam pokušavajući da je zaobiđem. – Nešto sam se zamislila…
– Izvinite vi, gospođice Olivera – trgla sam se jer je znala moje ime.
– Da li se poznajemo? – upitala sam. – Ne mogu da se setim…
– Nismo se dosad sretale ali znam vas iz viđenja – odgovorila je nepoznata mlada žena. – Zovem se Stevanka…
– Žao mi je, zaista ne mogu da se setim…
– Bila sam Željkova devojka pre vas. Zabavljala sam se s njim pre nego što ste se pojavili u njegovom i u mom životu.
Zainteresovano sam je pogledala. Setila sam se da se moj verenik pre mene zabavljao sa nekom devojkom ali nikada je nije spominjao, a ja nisam imala razlog da se raspitujem.

Nastavak na sledecoj strani…

Nema komentara

Komentiraj