NE DOZVOLI DA TE PROŠLOST UBIJE! Postoji DOBAR RAZLOG zašto se SEĆAMO, a to nije da bi nas BOLELO!

Svi smo mi skloni poistovećivanju sa svojim bolom.

A to, u principu, nije tako loše. Svi mi imamo priče. Bili smo na vrhovima planina, bili smo na tamnom dnu, bespomoćno nošeni snažnim strujama beznađa. Svi mi znamo kako izgleda predivna i magična strana života, kao i ona strana koja je mračna. Pričamo svoje priče jer poznajemo i druge koji su bili u toj situaciji. Pričamo im kako bi podsetili sebe na to gde smo bili i koliko smo daleko dogurali. Pričamo im kako bi ih zamolili za pomoć, nadajući se da će nas neko uhvatiti za ruku i neće nas pustiti. A ponekad svoju priču pričamo kako bi sami sebe oslobodili.

Međutim, isto se tako moramo da se zapitamo ima li granice u pričanju o našoj patnji i prepuštanju tom bolu. Jer pričanje svoje priče nije uvek bezbolno. Ponekad moraš da se vratiš i proživiš trenutke za koje bi radije volela da ostanu u nekom dalekom kutku našeg uma. Ali bol, razočaranje i ljutnja koju smo prevazišli mogu ponekad motivisati veliku kreativnost, tako da često to ponovo proživljavamo i o tome pišemo i onda to pružimo svetu i kažemo, “Evo, kroz ovo sam prošla,” i nadamo se da će se u tome još neko prepoznati.

 

nastavak na sledecoj stranici….

 

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.