Oprostite, ali ne zaboravite: Zašto nikad ne treba da se vratite onome ko vas je povredio!

Volite kada se ime te osobe pojavi na displeju telefona. Sve biste dali da vidite njen osmeh. Obožavate način na koji vas ta osoba gleda kada ste sami. Ipak, gledajući u njene oči shvatate da ne dobijate odraz koji biste želeli da vidite. Tu postoji nepovezanost, osećaj udaljenosti koji vam govori da ta osoba nije uz vas niti će ikada biti, bez obzira koliko vi to žarko želite.

 

Ta osoba vam može reći da ste predivni i vi želite da verujete u to, jer vas te reči dodiruju na način koji se može definisati dvostruko: i kao zadovoljstvo i kao bol. Deo vas traži taj bol koji vam dotična osoba zadaje. To je uvrnuti ciklus u kojem idete napred i nazad od te osobe, a ne možete sebe da sprečite da joj se ne vratite zbog svih mogućnosti za koje ste uvereni da vas čekaju.

 

“Možda će ovaj put biti drugačije”, govorite sebi sa namernom naivnošću. Znate da to neće biti tako, ali ipak zatvarate oči pred činjenicama. Problem kod osobe koja uvek bude povređena jeste što se donošenje odluka ne temelji na racionalnom razmišljanju. Vi savršeno dobro znate šta se događa, kakve će biti posledice i zašto to nije dobro po vas.

Nastavak na sledecoj strani…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *