Slomljeno srce, i odjednom dobijes ga nazad, a nekome si ga dala u celini, sad je slomljeno i zelis da ga samo zacelis.. ali ne ide…

Koliko puta si svoje srce dala kao na tacni, a vratili su ti ga u komadicima. Onda si satima, danima , mesecima i godinama skupljala te komadice i lepila ih deo po deo.Jedan po jedan delic.Lagano i strpljivo. I taman se ponadas da je dosao onaj koji ce ti ga izleciti.

Ali naravno bilo bi previse idealno i divno i savrseno da to bude tako ali sve se bojim da je najcesce sasvim suprotno. Das ga onako zakrpljeno . Na komade sto je od nicega sastavljeno ali opet po ko zna koji put je razbijeno.

Posmatras nema od bola i suza kako je rasuto na sve strane i sebe prekoravas sebe kako si po ko zna koji put ispala naivna i glupa jer si verovala na te muske lazi i obmane. Prekoravas sebe jer si mislila da je drugaciji.

Jer si se ipak nadala da u ljudima postoji nesto ljudsko ii da nece svaki na koga naletis biti toliki kreten da ti srce polomi i da ga samo ostavi da se ti sama boris sa njim. Da se sama izlecis . Da sama nastavis dalje.

Nije ih briga ni za suze koje si nocima prolivala, nije ih briga ni za to sto si sada slomljena i uplasena poput srne kad opazi lovca. Sada si samo devojka koja je kao izgubljena i pokisla stajala usamljena na kisi.Borila se sama protiv hladnoce i vremena.

Ti si sada kao Alisa izgubljena u Zemlji Cuda. A samo si htela da te neko voli bas takvu kakva jesi. Da te ne menja a da se ti sama zbog njega promenis.

 

 

Nastavak na sledecoj strani…

Komentariši