Slomljeno srce, i odjednom dobijes ga nazad, a nekome si ga dala u celini, sad je slomljeno i zelis da ga samo zacelis.. ali ne ide…

Nikada nikom nisi toliko verovala kao njemu, zar ne,Nikada nikom se nisi dala kao njemu . I kako ti je vratio, kako ti je uzvratio. Nikako . Ili bolje receno bilo bi bolje da je nikako umesto sto je tako.

Zar je trebalo da se to dogodi, zar je trebalo da ti se zivot tako promeni. Iz korena. Preko noci. Da ti srce sada bude na hiljade komada rasuto. A da ga skupljas i da ti uvek fali os samo jedan mali, maleni deo.

I taman si ga skupila, taman si ga sastavila,ali neka nevidljiva ruka sve delice ponovo rasturi. Kao kulu od karata kada tvoj dah rasturi. I nisi uspela.Ponovo nisi sastavila to sto je od tvog srca ostalo . pa se ponovo trudis, ali svaki put fali po jedan deo vise i na kraju ce biti toliko da ces jedva moci da dises.

Bice maleno kao zrno maka i tada ni tebi nece trebati vise. Bices hladnija i od ledene Kraljice vise.tada , tada ces i ti biti kao i on , samo sto on sveje srce nije ni imao. Samo je on tebe iznova i iznova povredjivao sve vise i vise.

On je kriv sto u ljubav ne verujes vise. Samo on i nikada niko vise.A mogli ste sve, takav par se retko mogao naci, Bili ste mladi i lepi i od svega na svetu sladji. Ali on nije cenio tvoja osecanja. Lomio te je kao da si neka stvar.

I sada ti pokusavas da sakupis delice sebe ali ne ide….Nikako ne ide…

 

 

Komentariši